Procedure za digitalizaciju

u mestu prebivališta, dostavi isprave kojima dokazuje da je iznajmio/kupio stan u drugom gradu. Nakon što to uradi, potrebno je da ode u MUP opet da promeni adresu na vozačkoj dozvoli (dokaz za to je lična karta, tako da prvo mora da zameni LK, pa onda da podnese priavu za izmenu vozačke dozvole), a posebno je potrebno da menja adresu u zdravstvenoj knjižici. Zbog ove procedure država ni ne zna koliko građana živi u kom gradu trajno ili privremeno, što stvara probleme, jer je i u interesu države da raspolaže podacima koliko ljudi živi u kom gradu-opštini. Takođe, veliki broj građana koji iznamljuju stanove žive na istoj adresi manje od godinu dana (studenti, npr.), te menjati ova dokumenta i šetati se od šaltera do šaltera svaki put kada promenite stanodavca u potpunosti obeshrabruje da se to uopšte i čini u praksi.

Procedura trenutno teče: 1. Lice mora da se pojavi lično u prostorijama MUP-a u mestu prebivališta i da podnese zahtev 2. Tom prilikom je neophodno da dostavi: dokaz u uplaćenoj taksi, zahtev za promenu prebivališta, dokaz na osnovu koga dokazuje promenu prebivališta (ugovor o zakupu stana, ugovor o kupoprodaji, ili drugi pravni osnov) 3. Potrebno je da službenik u MUP-u upiše novu adresu prebivališta na ličnoj karti, odnosno da se promeni lična karta u zavisnosti od toga da li je lk čipovana ili nečipovana 4. Lice dalje fizički odlazi da promeni adresu u vozačkoj dozvoli 5. Lice dalje fizički odlazi da promeni adresu u zdravstvenoj knjižici I posle se pitamo zašto veliki broj građana ne prijavljuje promenu prebivališta, osim ako ne kupi svoju nekretninu na kojoj namerava da živi relativno trajno.

Potrebno je:
1. Izmeniti Zakon o prebivalištu i boravištu građana gde će se na fleksibilan način utvrđivati pravni osnov za promenu prebivališta - npr. studenti nemaju ugovor o zakupu mesta u studentskom domu, pa ne mogu ni dokazati da su promenili prebivalište, mnogi stanodavci ne sklapaju ugovor sa zakupcima, pa samim tim nije moguće da dokažu pravni osnov. Činjenica da neko ne prijavi prebivalište ne znači da on u praksi neće živeti u drugom gradu, to samo znači da prebivalište neće priaviti, tako da bi trebalo da se razmisli o najefikasnijem načinu da građani dokažu promenu prebivališta.
2. Dokaz o pravnom osnovu se dostavlja: 1. online ukoliko je sačinjen izvorno u elektronskom obliku, 2. online - da se dostavi sertifikovana kopija dokumenta koji dokazuje pravni osnov u elektronskom obliku, 3. preporučenom poštom, 4. lično ukoliko to podnosilac želi.
3. Potrebno je izraditi aplikaciju kroz koju lice podnosi zahtev za promenu prebivališta i prati status. Kada dokument kojim dokazuje promenu prebivališta stigne u MUP, lice može online da prati status.
4. Nakon što je promena prebivališta odobrena, neophodno je da se to automatski ažurira na ličnoj karti. Ukoliko ovo tehnički nije moguće, neophodno je da se nađe mogućnost kako da se to uradi najlakše i najefikasnije za građane. Na primer, jedna opcija je da lice može u određenom roku da ode u bilo koji MUP i da to izmeni, druga opcija je da se tehničko rešenje lične karte unapredi tako da je moguće promeniti ovaj podatak remotely, treća opcija je da na ličnoj karti ne stoji napisana adresa (kao kod čipovanih LK), već da se izradi registar u kome se može na osnovu broja lične karte utvrditi adresa lica.
5. Potrebno je da se ukinu nečipovane lične karte jer u tom slučaju lice mora da izvadi novu ličnu kartu svaki put kada menja adresu prebivališta, što je trošak za građane i što obeshrabruje prijavu promene prebivališta.
6. Potrebno je da se podaci o izmenjenoj adresi u ličnoj karti automatski ažuriraju u zdravstvenoj knjižici / potrebno je da se ovi podaci automatski menjaju u zdravstvenoj knjižici kao i da se zdravstveni karton osobe koja je promenila adresu prebivališta automatski prosleđuje domu zdravlja na teritoriji opštine novog prebivališta u roku od 15 dana.
7. Potrebno je da se podaci o izmenjenoj adresi automatski ažuriraju na vozačkoj dozvoli istovremeno kada se ažuriraju i u MUP-u jer je to pre svega isti organ vlasti koji je zadužen za izdavanje LK.

.

To znači da se čeka do 2 nedelje za dokument koji bi mogao da se izda kroz nekoliko minuta, jer službenici PU mogu da putem portala ePorezi ostvare uvid o statusu poreskih obaveza preduzetnika na licu mesta i na osnovu njega odštampaju potvrdu. Ono što usporava proces je zakonski zahtev da svaku izdatu potvrdu mora da potpiše rukovodilac filijale, čime se stvara i nepotreban posao za rukovodioca. S druge strane, procedura bi mogla da se skrati i ukoliko bi se omogućilo da se barem zahtev podnese online, jer bi bio dovoljan jedan odlazak u PU (da se preuzme rešenje).

Ovaj zahtev moram podneti ekspozituri MUP-a gde trenutno imam prijavljeno prebivalište (Aleksinac). Pritom, s obzirom na to da se moje novo prebivalište (Niš) nalazi na teritoriji druge lokalne samouprave, gde je nadležna druga ekspozitura MUP-a, od mene se zahteva da najpre podnesem zahtev za promenu prebivališta sa starom ličnom kartom u ekspozituri MUP-a u Aleksincu. A zatim da, nakon promene prebivališta, u MUP-u u Nišu, podnesem zahtev za izmenom prezimena i izdavanje nove lične karte. Naravno, sve ovo u roku od 15 dana. Takođe, s obzirom na to da imam registrovanu preduzetničku radnju, i da je ime i prezime preduzetnika sastavni deo naziva preduzetničke radnje, nakon dobijanja nove lične karte moram podneti zaseban zahtev Agenciji za privredne registre gde ću ponovo navesti da sam promenila prezime. Moja pitanja su zbog čega matičar po službenoj dužnosti ne prosledi informaciju o promeni prezimena nadležnoj ekspozituri MUP-a? Zbog čega se promena prebivališta i prezimena ne može izvršiti u jednoj proceduri, na jednom mestu, s obzirom da sistemi MUP-a moraju biti uvezani? Zbog čega MUP, nakon izdavanja nove lične karte, ne prosledi ovu informaciju APR-u s obzirom na to da se moji lični podaci i podaci o mojoj preduzetničkoj radnji mogu uvezati uz pomoć mog JMBG-a?

i da moram u poštu da uplatim dodatnih 30 din. U neklimatizovanoj pošti ispred mene desetak ljudi čeka u redu, a naravno samo jedan šalter radi. Spremno dajem 35 din, uračunavši i proviziju pošte. Kad ono za uplatu od 30 din provizija je 45 din!! Vratim se nazad u MUP, pitam službenika na pisarnici jesu li objavili negde da je taksa povećana. On kaže naravno i pokaže na papir okačen na zidu iznad njegove glave. Toliko o transparentnosti javnih taksi, a o čekanju u redovima i proviziji bolje da ne počinjem pošto je elektronsko plaćanje za nas izgleda još uvek naučna fantastika.

2. Overa izjave kod notara da je to vaša prva nekretnina 3. Uverenje o državljanstvu - original, ne stariji od 6 meseci 4. Izvod iz matične knjige rođenih - original, ne stariji od 6 meseci 5. Uverenje o kretanju prebivališta 6. Uverenje sa svake opštine stanovanja da niste u periodu od donošenja ovog zakona imali nepokretnost na toj opštini 7. Ugovor o kupoprodaji 8. Faktura i fiskalni račun 9. Izvodi banke kao dokaz da je nepokretnost isplaćena 10. Potvrda koju izdaje prodavac, a overava kod notara da je celokupna vrednost stana isplaćena 11. Kopija platne kartice dinarskog računa na koji će PDV biti vraćen 12. Kopija građevinske dozvole 13. Kopija zapisnika o primopredaji stana Ovo se odnosi samo na lice koje je kupac stana, a ukoliko želi da ostvari pravo i za članove domaćinstva, za svakog od njih pribavlja originalnu dokumentaciju nabrojanu pod rednim brojevima od 3 do 6. Napominjem da je to sva dokumentacija koju izdaju državni organi, te da je zvanični stav države da državni organ ne sme da zahteva od građana da tu dokumentaciju sakupljaju, kad već oni to mogu sami interno da pribave. Pritom, neke opštine ne naplaćuju takse za ova dokumenta, ali neke naplaćuju... Zar i tu ne bi trebalo da bude jedinstveno pravilo na nivou države, koji su osnovi za oslobađanje plaćanja taksi?!?

U normalnom svetu se to završi za par sati bez ikakve pompe, sa sve novim tablicama i papirom za auto, koji se ovde preselio u plastiku zvana saobraćajna dozvola, iako u direktivi EU takav oblik dokumenta za vozila ne postoji. U ovoj državi sve se radi na štetu običnog građanina, pa i te svakodnevne, obične stvari.

Međutim oni nemaju uvid u prijave potraživanja ni dokaze koje su podneli drugi stečajni poverioci,  pa su prinuđeni da idu u pisarnicu stečajnog suda (sud je mesno nadležan po sedištu stečajnog dužnika, pa poverioci imaju i putne troškove ako nisu iz istog mesta) i da traže uvid u spise predmeta, onda imaju troškove oko kopiranja spisa po visokim cenama jer ne mogu da iznose predmet van suda i slično... Na ovaj način se narušavaju prava stečajnih poverilaca da zaštite svoja potraživanja.

Živimo u 21. veku i pacijenti kojima je bilo toliko loše da su morali da vade krv kako bi utvrdili šta im je moraju tako bolesni da idu dva puta do bolnice jer ne postoji opcija da nalazi stignu na mejl.

U tom slučaju građani su prinuđeni da idu do suda (koji često nije u istom mestu gde žive) jer su predajom podneska na pisarnicu suda jedino sigurni da je on stvarno primlјen i zaveden. Suvišno je pričati koliki se dodatni redovi prave u sudovima zbog ovoga. Druga opcija je da se podnesak preda preko pošte što iziskuje dodatne troškove jer se meri težina koverta, a u sudskim predmetima je dokumentacija često obimna, i pošlјika mora da se šalje preporučeno. S druge strane dešava se da pošilјka preko pošte dugo putuje do suda što utiče na prolongiranje postupka, odlaganje ročišta i sl. Radi zaštite prava učesnika u postupku, kao i bržeg sprovođenja sudskih postupaka neophodno je elektronsko povezivanje postojećih baza podataka sudova radi unapređenja transparentnosti statusa predmeta i efikasnosti razmene podataka između sudova, kao i omogućavanje elektronskog podnošenja podnesaka i razmene informacija između stranaka (poverioca, dužnika, stečajnog upravnika, advokata, procenitelјa, izvršitelјa, tužioca i dr).

Registar faktura bi mogao da bude delotvoran alat i ušteda vremena za privredu kada bi se prilikom registracije smatralo da je faktura dostavljena dužniku, pogotovu što takva faktura ispunjava sve zakonske uslove. Ovakvim izmenama bi u praksi  konačno zaživeo sistem elektronskih faktura, koje do sada nažalost nisu i pored ispunjenosti svih zakonskih pretpostavki. Ovako se samo radi dupli posao.

Prvo se popunjava zahtev i to olovkom, pa ga zatim službenik prekucava i unosi u sistem što predstavlje nepotrebno gubljenje vremena i radnika i građana. Da ne pričam o tome što stradaju šume da bi se gomilale hrpe papira. Zatim se daju na uvid originali važeće lične karte i vozačke dozvole, a predaju se papirne kopije. Kada sam čitao na sajtu da treba da donesem dve fotografije pomislio sam da se šale, ali ne! Zapravo treba da se dodnesu dve izrađene fotografije koje se zaheftaju na dozvolu. Tu sam izgubio dobrih sat vremena tražeći foto radnju i čekajući da naprave slike, koje su drastično poskupele od poslednjeg puta kad kada su mi trebale. Sreća u nesreći je da dok čekate fotografije možete da stojite u redu u banci da biste platili takse, jer zašto bi postojala opcija elektronskog plaćanja kad svi volimo redove i čekanja. I naravno plaćanje provizije bankama na dve različite uplatnice. Rešenje da se ceo ovaj process završi elektronksim putem jer svi ovi podaci već postoje u sistemu i nema potrebe da građani donose papire i stoje u redovima, a službenici da prekucavaju dokumenta I gomilaju kopije papira koje gledaju na ekranu kompjutera.